„СРБИЈА - Национална ревија”, број 64
РЕЧ ПРЕ
То око нас није пародија ни лош виц. Само вам се причинило. Добро, „један живот имамо, овде, а ово није генерална проба”. Баш зато нећемо одустати ни кад нам се учини да више не можемо. Наставићемо започету терапију самосвешћу, окрепљење смислом, одбрану хумором. Има и других средстава, наравно. Јесен је блага и златна, па нам је лакше да се правимо како нам није ништа. И да не видимо да је опет „пашчад пуштена а камење везано”. Нови број Националне ревије је пред нама, а у њему права Србија и даље, сетна, чека на нас. Да се дозовемо памети, себи и њој. <
САДРЖАЈ
Пролог
НЕМИРНА ЈЕСЕН У СРБИЈИ
Зрелост као утеха
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ЈЕСЕН У БЕОГРАДУ
Нови круг велеграда
Стазе
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА, ОД СВИТАЊА ДО СУМРАКА
Уз захвалност Створитељу
У клисури дугачкој двадесет километара задивљују незаборавни меандри Западне Мораве, дванаест православних светиња, два језера, једна бања, један од најфасцинантнијих видиковаца у Србији. Човека просто озари лепота, дирљива благодат. Када се томе додају туристички садржаји, па креативност и домаћина и гостију, онда је то довољно разлога да се запутите тамо. Да се уверите или да обновите градиво
Текст и фото: Светлана Дингарац
Водич
У ГОРЊОЈ ДОБРИЊИ, КОД ПОЖЕГЕ, РОДНОМ СЕЛУ МИЛОША ОБРЕНОВИЋА
Бледо сећање на књаза
Могла би то бити одлична „кнежева тура”, леп елемент „културе сећања”. Ту су споменик, црква, чардак, звоник, белег где му је била родна кућа. Али нема асфалта, осветљења, смештајних капацитета. Чак ни кафане нема. Та историја и лепота као да залуд на нас чекају. Кад би им књаз данас бануо, многи у Пожеги и Добрињи, и нарочито у Београду, не би се добро провели
Пише: Драгана Букумировић
Одредишта
ПАРК ПРИРОДЕ „БЕЉАНСКА БАРА” КОД СРБОБРАНА
Важно станиште ретких врста
У овој специјалној зони површине 326 хектара има бројних животињских и биљних врста заштићених по националним и међународним прописима. Ту је и пешачко-бициклистичка стаза дугачка четири километра, учионица школе у природи, терени за лов и риболов... Најављена је градња видиковца, визиторског центра, пристана за мање бродове. У близини су и два етно-салаша са занимљивом гастрономском понудом. Адути су и приступачност и близина великих градова
Подухват
ОБНОВА НАЈВЕЋЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У РУМИ
У сусрет стогодишњици присаједињења
Претеча Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле (Грчке цркве) постојала је још у XVIII веку. Данашње здање подигнуто је средином XIX века, а од обнове из 1905, коју су својим мајсторством обележили Херман Боле и Урош Предић, то је и важан споменик културе. Планирано је да садашња опсежна обнова буде завршена до новембра 2018, када Срем обележава стоту годишњицу присаједињења матици Србији. Одлуку о томе Сремци су донели управо на Великом народном збору у Руми
Пише: Миле Вајагић
Занимација
НЕОБИЧНА АТРАКЦИЈА У БЕОГРАДСКОМ „ВРТУ ДОБРЕ НАДЕ”
Кокице заувек
Сачувано је само неколико оригиналних Креторсових кочија за кокице из XIX века. Једне су у Музеју у Мериону, две у приватним збиркама у Белгији и Швајцарској... Најочуваније, и једине на којима се још праве омиљене грицкалице, налазе се у Зоолошком врту у српској престоници, на радост дечурлије овдашње. Американци су за тај примерак нудили вртоглаве цифре, али им је продавац-власник мирно саопштио да су ту на продају само кокице
Пише: Милош Лазић
Светила
НЕОБИЧНИ ХИЛАНДАРСКИ МОНАХ ПАНТЕЛЕЈМОН И ЊЕГОВО СВЕДОЧЕЊЕ
Пример који нас снажи
По рођењу Немац, син индустријалца из Шварцвалда, и сам образован и успешан менаџер, изненада је у излогу једне књижаре у околини Франкфурта открио светогорски призив. У дубине православља и на монашки пут увео га је старац Митрофан Хиландарац. У Хиландару је Хелмут постао Пантелејмон, свемилостиви. Од запуштеног метоха Јованица направио је задивљујуће место. После четврт века прешао је са Свете горе у Грабовац, српски манастир у Мађарској, који је такође препородио. Ту се и преставио
Пише: Мишо Вујовић
Памтеник
ЊЕГОШ, ПЕСНИК, ВЛАДИКА, ВЛАДАР, КОЈИ ПРИПОВЕДА КРОЗ НАЈБОЉЕ СРПСКЕ ПРИПОВЕДАЧЕ
На крову Отаџбине
Носио је у својим зеницама све, од вучјег предања до престоља небеског. Свакога дана преживљавао по једно Косово, старо и свевремено. Знао је да је изгубљен сваки Србин који каже да је Косово изгубљено. И да, кад Србија посрће, Црна Гора потоне. Молио се да род његов никад не роди издајника и не проба туђинског отрова. Дивио се лепоти и верности. Приче о њему бесмртне су и бескрајне као његова заветна Капела на врху Ловћена. Ево неких нових приповести из пера једног од најзначајнијих савремених српских писаца и главног уредника Српске књижевне задруге
Пише: Драган Лакићевић
Око
АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ (1817–1899), ПРВИ СРПСКИ ЛИТОГРАФ, ВАЖАН ПРЕДСТАВНИК СРПСКЕ КУЛТУРЕ XIX ВЕКА
Уметност сведочења
Уметност за њега није механички него лични и душевни опис стварности. Урадио је верне портрете великана српске културе и историје у XIX веку. Међу првима код Срба бавио се фотографијом, акварелом, историјским реконструкцијама, био најбољи српски цртач у првој половини тог века. Урадио је прве стереоскопске снимке Беча, где је имао и радионицу за израду икона и црквених предмета. Оставио је драгоцену грађу и снажно уметничко дело
Пише: Дејан Ђорић
Живот, романи
ПРОФ. ДР МИЛОШ КОВИЋ, ИСТОРИЧАР КОЈИ ДОПИРЕ ДО СВЕТА ИЗА МАСКИ
Пут у слободу
Дрина није река него кичма. Њена велика историја још није написана. Генерације из 1960-их рођене су и припремане за један, а обреле су се у сасвим друкчијем свету. Тешка и узбудљива времена омогућила су нам да видимо ствари и људе онаквим какви заиста јесу. После свега што смо преживели, било би невероватно да смо остали аполитични. Српска демографска драма не проистиче из економске него из духовне и моралне кризе. То је питање свих наших питања. Аутошовинизам и „дух самопорицања” нису нова појава у српској историји. У току је покушај да се централни српски мит замени туђим, подеснијим за обликовање „класе покорних”. У борби за душе наше деце, традиција није стега него средство одбране и ослобођења
Пише: Бранислав Матић
Шампиони
МИЛОРАД КРИВОКАПИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВАТЕРПОЛО САВЕЗА СРБИЈЕ И ВЕЛИКАН ОВОГ СПОРТА
Нема пречице ка врху
Био је у генерацији која је 1986. у Мадриду освојила светско злато. И олимпијско у Лос Анђелесу 1988. Био је званично најбољи голман на свету, многи кажу и најбољи свих времена. Године 1986. проглашен је за најбољег ватерполисту на планети. (...) Данас предводи Савез чија репрезентација дуго већ доминира светским ватерполом. Веома добро зна какве вредности се уграђују у темељ за такве успехе. И настоји да то знање пренесе на млађе
Пише: Дејан Булајић
Људи
БРАНКО ЂУРОВИЋ, ПИЛОТ, ЈЕДАН ОД ЧУВЕНИХ НИКШИЋКИХ ВИСОКОЛЕТАЧА И ВРШАЧКИХ ИНСТРУКТОРА
Орачи небеских њива
Његови преци ослобађали су Скадар. Са острошким игуманом Леонтијем сачували су главнину злата Краљевине Југославије које је 1941, у повлачењу, похрањено у Острогу. А он је полетео онако како се у то време могло: преко Аеро-клуба у Капином пољу, па Школе резервних официра авијације, онда следи дозвола за цивилно летење. Возио је и државни врх Југославије, све до Милошевића и Коштунице. Његови бројни питомци и данас лете широм планете, од Дубаија до Америке. Летење је, каже, као билијар: као што не постоје две исте партије, не постоје ни два иста лета
Пише: Небојша Јеврић
Везе
ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „СТВАРАМО ЗНАЊЕ” КОМПАНИЈЕ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА”
Донација у Хоргошу
У оквиру овог подухвата, поводом двадесете годишњице компаније, први од двадесет информатичких кабинета опремљен је у Основној школи „Карас Каролина” у пограничном селу између Србије и Мађарске. Донацију рачунарске и пратеће опреме уручили су Предраг Ћулибрк, генерални директор „Телекома Србија”, и Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја Србије
Здравље
СПЕЦИЈАЛНА FIRST MINUTE ПОНУДА У „МЕРКУРУ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Низ нових погодности
За Врњачку Бању никада није касно ни прерано. Овде сезона траје практично целе године, било да долазите због лечења, одмора или уживања. „Меркур” својом новом понудом омогућава да свој боравак испланирате на време и под најповољнијим условима (попуст од 13 одсто у односу на редовни ценовник, плус пет одсто попуста за рани букинг)
Студије
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА У НОВУ ОБРАЗОВНУ ГОДИНУ УЛАЗИ СА НОВИМ ПРОГРАМИМА И ПРОВЕРЕНИМ ВРЕДНОСТИМА
Ка струковној академији
Информациони системи и технологије, нови акредитовани програм на основним студијама, ступање је на важно техничко-технолошко поље. На специјалистичким студијама акредитовани су Рачуноводство, контрола и ревизија, као и Јавна управа, порески и царински систем. Настављено је успешно међународно повезивање, као и сарадња са институцијама Србије и реномираним компанијама
Тачке ослонца
ВАЖАН СИСТЕМСКИ ПОСАО ПОВЕРЕН ЗАВОДУ ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА СРБИЈЕ
Националне евиденције у спорту
Да би систем спорта у Србији могао да се организује а његово стање систематски прати и планира развој, прописано је вођење девет врста националних евиденција. То је спортски информационо-документациони систем, јединствена централна електронска база података која омогућава редовно добијање релевантних и потпуних информација. Предности такве поставке су велике и по ширини и по дубини
Пише: др Јелена Ивановић
